Дечија недеља је једна важна ствар. Културно и календарски. Толико је важна да заслужује да има више дана и у култури и у календару. Колико је важна види се по томе што се млади у њој радују и што се старији око ње препуцавају и свађају.
Библиотека сваке године Дечију недељу у ове октобарске дане, обележава неком манифестацијом намењеној деци. Ове године нас је потплела и корона и још неке недаће, па смо на празник остали без свечаног ручка.
Али хајде да будемо деца и да се радујемо чудном и шареном свету који нас чека. Чврге и потурене ноге одлажемо за оно доба кад порастемо.
У име Дечије недеље решили смо да Вам, поштована децо, представимо неколико станара наше Библиотеке. Подружите се и послужите се уз смех и буку и радозналост која је мерило ваше младости.
Данас смо покуцали на корице неколико књига и замолили нашег станара, господина Поп Д Ђурђева, песника из Новог Сада, да Вам улепша дан. Нисмо га случајно изабрали. Д је директор Змајевих дечијих игара и један веома необичан песник. (Можете га и ви слободно звати Д, јер то му је име из свакодневног живота. Само у Поезији коју пише за Вас он је Поп, јер му се чини да је неприлично да са својим обичним именом с којим иде на пијацу и у судницу и на улицу и у кафаницу, излази пред Вас у свечаним тренуцима када Вам изговара своје песме.
Ево неколико реченица из Попове књиге Будилник (Поетски практикум за усмерењаке) о томе како треба писати за младе.
„Кад пишем, пишем без предрасуда и предомишљаја. Тако су настале ове песме. Тек касније у сусрету са децом видео сам да их она прихватају као своје. И тако је настала ова књига.“
„Данас се брже расте. Деци књиге окраћају као панталоне. Стално им требају нове. Зато сам покушао да, са што мање инфантилности и што више духа, начиним корак даље од класичне дечије песме. Одрасли су ме упозоравали на пристојност. Ја нисам видео ништа лоше у томе што сам понегде о љубави говорио мало слободније. Знам да то деца очекују, али не зато што о томе мало знају. Напротив. Знају доста, али хоће да им то јавно признамо. Њима треба књига уз коју ће се мање осећати децом. Па добро, питали су ме одрасли, како би данас требало писати за децу? Овако, рекао сам и направио пародију на познату Ршумову песму „Вук и овца“. Пародија се зове „Вук и коза“ и гласи:
Вековима чини ми се
да вук кози гледа сисе
Кад је види како брсти
вук се левом руком крсти
па у сенци младих липа
вук за виме козу пипа
а кад паде летње вече
кроз мекет му коза рече
Имаш срећу што не постим
и обрсти Евин костим.
Ја доиста мислим да се и тако може писати за децу и да и тако и треба писати. Деца су ми дала за право и на томе сам им захвалан.“
ВОЛИМО СЕ ПРЕКО ПТТ-А
Кад осетим љубав жарку,
узмем писмо, лижем марку,
па у себи сам на миру
изљубим те на папиру.
Кад знам чему све си склона,
лаћавам се телефона,
и док нам се жаре лица,
нашу љубав трпи жица.
Љубав нам је чудна нека,
кад не може да причека,
па ми њојзи склони знанци
волимо се на дистанци.
ДА ЈОЈ СЕ ПРИБЛИЖИТЕ
За љубав на први поглед
Користите двоглед.
ЗА ТАЈНУ БОГАТИЈИ БИТИ
Шапат ми се
мува око ува,
ал` у уво
никако да уђе,
сваки шапат
воли уво туђе.
Ћулим уши
хоћу л` уловити
реч подложну
радозналој бољци
и за тајну
богатији бити,
јер је шапат
бисер ушној шкољци.